36 - De Sacerdote Qui Caniculum Sep

36 - De Sacerdote Qui Caniculum Sepelivit



Erat sacerdos rusticanus in Tuscia admodum opulentus. Hic caniculum sibi carum, cum mortuus esset, sepelivit in coemeterio. Sensit hoc Episcopus, et, in ejus pecuniam animum intendens, sacerdotem veluti maximi criminis reum ad se puniendum vocat. Sacerdos, qui animum Episcopi satis noverat, quinquaginta aureos secum deferens, ad Episcopum devenit. Qui sepulturam canis graviter accusans, jussit ad carceres sacerdotem duci. Hic vir sagax: «O Pater,» inquit, «si nosceres qua prudentia caniculus fuit, non mirareris si sepulturam inter homines meruit; fuit enim plus quam ingenio humano, tum in vita, tum praecipue in morte. «Quidnam hoc est?» ait Episcopus. «Testamentum,» inquit sacerdos, «in fine vitae condens, sciensque egestatem tuam, tibi quinquaginta aureos ex testamento reliquit, quos mecum tuli.» Tum Episcopus et testamentum et sepulturam comprobans, accepta pecunia, sacerdotem absolvit.

Wyniki (serbski) 1:

36 - свештеник који је пас сахрањен у Тоскани рустичном свештеника био веома богат. Ово обликује лице драгог његове смрти и сахрањен на гробљу. Он је осећао да је био епископ, и, у својим новцем, он је проширити, свештенику, ће бити кажњени као кривим за злочин највећих позива. Свештеник, који је знао довољно духа епископа, педесет злата, и донео их са собом, дошао до бискупа. Он је сахрањен пса тешко против њега, он заповеди свештеник је довело до затвора. То је мудар човек: "Оче", каже, "Ако би могао да знате цаницулус као мудар је био, да се питам да ли сахрана погинулих нису криви; , Јер је више од способности људских бића, како у животу, а посебно у смрти. «Шта то значи?", Рекао је владика. "Завет", каже он свештеник, "до краја живота, изградње, и знајући да је ваш сиромаштво, које сте оставили у вољи од педесет златника, који сам снимио са мном." Онда је сахрана бискупа, и искреност његовог завета, и, примивши паре, првосвештеник, су ослобођени.